|
Evro pada pred sastanak EU |
|
25 03 2010 |
 Evro je pao u odnosu na dolar pred početak današnjeg ključnog sastanka EU na kome se očekuje da će biti dogovoreno finansijsko spasavanje Grčke, uz pomoć MMFa. Euro danas vredi 1,3325 dolara, manje od jučerašnjih 1,3338. To je najniža vrednost zajedničkog novca 16 država evrozone od maja 2009. Evropski vodje su podeljeni oko toga kako pomoći Grčkoj. Nemačka traži da se MMF uključi u problem, što bi značilo podrivanje ugleda EU. Predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo je za ishod današnjeg sastanka rekao da je "ispit evropske i monetarne unije."
|
|
|
Veći deficit u tekućem plaćanju SAD |
|
22 03 2010 |
 Američki deficit u tekućem plaćanju s inostranstvom povećao se u poslednjem tromesečju prošle godine, što odražava poboljšanje ekonomskih prilika. Ministarstvo trgovine SAD saopštilo je da je deficit u tekućem plaćanju u periodu oktobar-decembar porastao 12,9 odsto, na 115,6 milijardi dolara. Posmatrano za celu godinu, taj deficit smanjio se 40,5 odsto na 419,5 milijardi dolara, što je najmanje od 2001. godine. Prošlogodišnji deficit u tekućem plaćanju iznosi 2,9 odsto ukupne američke ekonmije, što je najmanji postotak u 11 godina.
|
|
|
Spoljni dug 22,8 milijardi evra!! |
|
19 03 2010 |
 Na kraju 2009. godine spoljni dug Srbije dostigao je iznos od 22,8 milijardi evra, što je 74,1 odsto bruto domaćeg proizvoda, objavila je Narodna banka Srbije.
Tokom prva tri tromesečja 2009. spoljni dug je ostao gotovo nepromenjen, dok je u četvrtom tromesečju povećan za 4,6 odsto. Zbog lanjskog pada ekonomske aktivnosti, njegovo učešće u BDP-u je, međutim, u 2009. godini povećano za 9,6 procentnih poena i dostiglo 74,1 odsto BDP-a, navela je centralna banka.
U 2009. godini ukupno je zaključeno novih dugoročnih kredita u vrednosti od 5,7 milijardi evra, od čega u okviru javnog sektora 3,3 milijarde evra. Ukupna korišćenja dugoročnih kredita tokom godine iznosila su 4,1 milijardu evra, dok je istovremeno otplaćeno 2,6 milijardi evra glavnice i 0,6 milijardi evra kamate.
|
|
|
17 03 2010 |
 Cena sirove nafte porasla je iznad $82 za barrel u Sredu, pošto su zalihe u Americi porasle manje od očekivanog, a OPEC je zadržao isti obim proizvodnje. Ranog popodneva u Evropi, cena ugovora za Aprilske isporuke je viša 53 centa na $82.23 za barrel u elektronskom trgovanju na New York Merchantile Exchange.
|
|
|
Fed podstakao rast indeksa akcija na Wallstreet-u |
|
17 03 2010 |
 Sva tri indeksa akcija na njujorškom Volstritu su noćas ojačala, a indikator Standard & Purs 500, koji prati kretanje cena deonica finansijskih i trgovačkih kompanija, uvećan je do novog 17-mesečnog maksimuma, pošto je sinoć Uprava federalnih rezervi SAD (Fed) objavila da će "na duži rok" zadržati postojeću super-nisku referentunu kamatu.
Odluka rukovodstva američke emisione banke da zadrži postojeću baznu kamatu, koja je u decembru 2008. utvrdjena u rasponu od nula do 0,25 odsto, pozitivno je delovala i na globalno tržište akcija, ali je istovremeno podstakla manji pad dolara prema evru, izvestila je agencija AP.
|
|
|
Nastavak politike jeftinog novca |
|
17 03 2010 |
 Američka centralna banka - Federalne rezerve - objavila je da svoju kamatnu stopu zadržava gotovo na nuli i da će tako ostati u doglednoj buducnosti. Obećanje Federalnih rezervi da će voditi politiku jeftinog novca na snazi je od marta 2009. godine, a cilj je podrška oporavku privrede. Kriticari brinu da bi centrala banka mogla da stvori nove "mehure" na finansijskim tržištima, držeći kamatnu stopu već dugo tako nisko.
|
|
|
Profit "Dojče banke" pet milijardi evra |
|
17 03 2010 |
 Nemački bankarski gigant "Dojče banka" je saopštila da je u 2009. ostvarila neto profit od pet milijardi evra.
Banka da očekuje da će se ove i naredne godine bankarsko tržište polako normalizovati. Ta najveća nemačka banka, sa sedištem u Frankfurtu, zabeležila je 2008. gubitak od gotovo četiri milijarde evra, koji je bio posledica globalne ekonomske krize.
|
|
|
Francuska ministarka pozvala Nemačku da poveća tražnju |
|
15 03 2010 |
 Francuska ministarka privrede Kristin Lagard pozvala Nemačku da poveća domaću tražnju, ocenjujući da veliki trgovinski suficit te zemlje ugrožava konkurentnost drugih privreda zone evra. Kristin Lagard je izjavila da bi Nemačka trebalo da podstiče domaću tražnju kako bi podržala izvoz svojih partnera iz Unije. "Da li bi zemlje sa suficitima mogle nešto da preduzmu? Za tango je potrebno dvoje", rekla je ona za Fajnenšel tajms.
|
|
|
Britanske firme prikrivale gubitke Lehman Brothersa |
|
15 03 2010 |
 Prema pisanju britanskih medija, nekoliko britanskih kompanija prikrivalo je stvarne podatke o gubicima američke investicione banke Lehman Brothers, čiji je krah označio početak globalne finansijske krize. Indipendent navodi da je LB od jedne londonske pravne firme tražila da upotrebi jedan računovodstveni trik kako bi prikrila da je pred stečajem. LB je tražio pomoć od te firme pošto nije uspeo da nađe nijednu američku pravnu firmu koja bi pristala da upotrebi trik poznat kao Repo 150, a koji je, kako se navodi, legalan u Britaniji.
|
|
|
Matematičari krivi za ekonomsku krizu? |
|
15 03 2010 |
 Novinar Wall Street Journala Skot Paterson u svojoj knjizi "Kvanti" za pad Wall Street-a okrivio je fizičare i matematičare koji sede u investicionim fondovima i svojim poslovima utiču na obrt velikih suma novca. Upravo njih on naziva "kvantima" koji uz pomoć matematike i supermoćnih kompjutera ubiru ogromne sume novca sa tržišta. G. Paterson tvrdi da kvanti, umesto da posmatraju kompanije, njihov učinak i konkurenciju, koriste matematičke formule kako bi se "kladili" na berzi. Takav pristup omogućio im je na početku ove dekade dominaciju na Wall Steet-u i višemilionsku zaradu. Međutim, pošto ovaj princip klađenja izgleda nije bio održiv, oni su taj novac izgubili i srušili berzu.
|
|
|
Ekonomska moć i uticaj SAD u padu |
|
15 03 2010 |
 Američki dolar je u opasnosti da izgubi ulogu glavne rezervne medjunarodne valute, izjavio je ekonomski analitičar Klajd Prestovic, ocenjujucjhi da je za opadanje američke moći i uticaja u svetu odgovoran niz grešaka počinjenih u periodu posle Drugog svetskog rata. "Činjenica je da su poslednje tri do četiri decenije, američki čelnici, kako u industriji tako i u sektoru nacionalne bezbednosti, uporno promovisali pogrešne doktrine, zbog kojih je došlo do narušavanja američkog ekonomskog i drugog uticaja u svetu", izjavio je za Glas Amerike Prestovic, autor knjige "Velika izdaja: Posle pada dolara treba se spremiti za evro i juan". On je opomenuo da, sve dok se SAD ne budu lišile tih pogrešnih koncepcija, "budućnost zemlje neće biti sjajna".
|
|
|
Kineski premijer brani monetarnu politiku zemlje |
|
15 03 2010 |
 Kineski premijer Ven Điabao odbacio je danas pritisak SAD i drugih zemalja koje traže da vlada u Pekingu preispita svoju monetarnu politiku i poveća vrednost kineske valute juana. "Monetarna politika Kine i kurs njene valute bi trebalo da budu zavisni od stanja privrede", odgovorio je kineski premijer na optužbe svetskih političara da je juan podcenjen, u svom govoru na kraju redovnog godišnjeg zasedanja parlamenta. Velike svetske privrede prebacuju, naime, Kini da njena podcenjena valuta pogoduje kineskom izvozu i dovodi do ogromnog spoljnotrgovinskog suficita te zemlje, što u krajnjoj instanci, kako tvrde, predstavlja veliki rizik za svetsku ekonomiju, objavile su svetske agencije.
|
|
|
Novosti