Skaču akcije banaka

Poskupljenje evropskih akcija, koje je juče ujutru zabeleženo na Londonskoj i svim većim regionalnim berzama, kao i prethodni rast vrednosti deonica u Aziji i SAD, usledilo je nakon prekjučera- šnjeg saopštenja predsednika američke Uprave federalnih rezervi Bena Bernankija da će njegova zemlja nastaviti da sprovodi ranije usvojeni vladin program, vredan 700 milijardi dolara, za stabilizaciju ugroženog domaćeg kreditnog tržišta.
Rast evropskih akcija juče je podstaknut i odlukom francuske vlade da izdvoji iz budžeta sumu od 10,5 milijardi evra, u cilju dokapitalizacije šest ugroženih domaćih banaka, u periodu do kraja ove godine.
Rojters navodi, u izveštaju iz Londona, da je Panevropski indeks FTSEurofirst 300, kojim se meri vrednost akcija najprofitabilnijih kontinetalnih kompanija, u početnom poslovanju uvećan 0,7 odsto, a da je najviše rasla vrednost akcija banaka.
Akcije francuskih banaka BNP Pariba, Sosijete ženeral i Kredi agrikol, kojima je država najavila pomoć, uvećane su 6,5, 9,2 i 7,8 procenata.
Juče ujutru je vodeći Nikkei indeks akcija na glavnoj dalekoistočnoj berzi u Tokiju „odskočio" 3,3 odsto, dok je drugi po važnosti japanski indikator kretanja cena deonica - Topix uvećan takođe za više od tri odsto u odnosu na jučerašnji zaključni nivo.

Analitičari oprezni

Globalni indeks akcija MSCI juče je takođe bio u porastu i sada je oko 12 odsto iznad petogodišnjeg minimuma, zabeleženog 10. oktobra. Taj indikator je, međutim, uprkos trodnevnom uzastopnom rastu, još uvek 39 odsto niži nego pre godinu dana.
U ponedeljak uveče, u zaključnom poslovanju na američkom tržištu, sva tri ključna indeksa na Vol stritu (Dow Jones, Nasdaq i Standard&Poor's) su uvećana, u rasponu od 3,43 do 4,77 odsto, što takođe ukazuje da se negativno raspoloženja na svetskim efektnim berzama menja u pozitivno. Niko se, međutim, još ne usuđuje da proceni da li je najlošiji trenutak u najgoroj finansijskoj krizi od vremena Velike ekonomske depresije, početkom tridesetih godina prošlog veka, već pro- šao ili je u pitanju samo kratkročan uzlet uoči daljeg urušavanja efektnih berzi, kreditnog tržišta i celog međunarodnog finansijskog sistema.
Trenutna situacija na deviznim berzama ide, inače, naruku investitorima koji raspolažu gotovinom u dolarima, jer je američka novčana jedinica veoma tražena, zbog nastojanja tržišnih igrača da osiguraju kratkoročne pozicije i stvore zalihe za moguće veće poslovne operacije.
Evro u padu
Iako su prekjuče neki tržišni krugovi na londonskoj deviznoj berzi „tipovali" da bi dolar kratkoročno mogao i da oslabi, Stefan Kukulas, strateški analiti- čar kompanije „TD Sekjuritis", juče je konstatovao da je dolar „nastavio da jača", pa su zbog toga oslabile tržišne pozicije evra, britanske funte i švajcarskog franka.
Dolar je u ranoj prepodnevnoj trgovini na Londonskoj deviznoj berzi vredeo 1,3228 za evro, što je najniži kurs zajedničke valute 15 članica zone evra prema „amerikancu" još od marta 2007. godine. Istovremeno je dolar sve bliže važnoj psihološkoj granici od 1,7 za funtu sterling, jer je jutros na Londonskoj berzi vredeo 1,704 za funtu. Američka valuta je u isto vreme premaš ila granicu od 1,15 švajcarskih franaka, dok je prema jenu (za dolar se dobija nešto više od 101 jen) bila nešto slabija nego juče.