Uprkos najgoroj globalnoj krizi finansijskog sistema od 1929. godine, menadžerima najvećih banaka na Vol stritu biće isplaćeno više od 70 milijardi dolara u bonusima za njihov rad tokom ove godine, donosi britanski „Gardijan". Zaposleni u šest banaka - uključujući i „Goldman Saks" i „Sitigrup" - čekaju, kako je objavio list, u redu na isplatu bonusa, iako su već korisnici 700 milijardi dolara odobrenih unutar „spasonosnog" plana Bušove administracije.
 Ova je informacija izazvala kontroverzu, jer je upotreba ovog novca poreskih obveznika za sanaciju banaka odobrena pod uslovom da bankarskim menadžerima ne budu isplaćivani bonusi za njihov rad u protekloj godini.

Nezaslužene nagrade

Firme koje će velike svote novca isplaćivati prilikom obračuna plata, isplata i bonusa, čini se, ne dovode u vezu ogromne gubitke na Vol stritu s istim tim menadžerima kojima se bonusi isplaćuju, piše „Gardijan". Osim „Goldman Saksa" i „Sitigrupa", među bankama koje isplaćuju menadžere koji, prema mnogima, to nisu zaslužili, nalaze se i druge, koje su ove godine pretrpele ogromne gubitke: „Meril Linč", „Morgan Stenli", „Leman braders"...
Nijedna od banaka koju je „Gardijan" kontaktirao u vezi sa isplatama, nije želela da komentariše svoje planove. Ali, iz neimenovanih izvora list doznaje kako se „normalnoj osobi plate menadžera možda čine vrlo visoke, a bonusi još viši". U bankarskom svetu to nije ništa neobično - najveći bonusi dobijaju se za najbolje odrađen posao, srednji bonusi za mlako odrađen posao, a mnogo manji bonusi ako vam „i nije baš išlo najbolje".
Investicione banke našle su se na udaru kritika zbog trošenja milijardi zarađenih dolara na bonuse menadžera, umesto da njima popravljaju svoju poziciju na tržištima pogođenima krizom.
Najviše kritika upućeno je na račun Dika Fulda, bivšeg šefa „Leman bradersa", nekada četvrte najveće investicione banke u SAD, koja je sredinom septembra podnela zahtev za stečaj. Njemu je, naime, isplaćeno 485 miliona dolara plate i bonusa za razdoblje od 2000. do 2007. godine.

Troše milijarde

Predsedavajući „Meril Linča" Sten O'Nil prošle godine je otišao u penziju, a kasnije je objavljeno da je ta banka izgubila osam milijardi dolara. Njemu je za „odrađen posao" isplaćen 161 milion dolara. Šef „Sitigrupa" Čak Prins prošle je godine napustio to mesto sa 38 miliona dolara otpremnine u bonusima i deonicama - i to pošto je ta banka pretrpela gubitke od više milijardi dolara. Predsednik britanskog „Berkliza" Bob Dajmond jedan je od retkih investicionih bankara čija je plata javni podatak. Prošle godine primio je kovertu od 250.000 funti, ali njegova ukupna plata - uključujući i bonuse - dostigla je vrtoglavih 36 miliona funti.