 Cilj evropske ekonomske strategije je podsticanje ekonomskog rasta i povećanje zaposlenosti, saopštila je Evropska komisija.
Evropska unija je obelodanila svoj ekonomsku strategiju do 2020, koja je zamena za Lisabonsku agendu donetu 2000. godine, a njen cilj je podsticanje ekonomskog rasta i zapošljavanja, kao i borba protiv klimatskih promena. Kritičari, međutim, ukazuju da je taj plan nerealan i strahuju da bi mogao propasti, prenela je agencija Rojters.
Predsednik Evropske komisuje Žoze Manuel Barozo je, predstavljajući Evropsku strategiju do 2020, rekao da 27 vlada tog bloka treba da znatno bolje koordiniraju politike ukoliko žele da izbegnu buduće krize i spreče poremećaje svojih ekonomija. Prioriteti su inovacije, obrazovanje, čista energija i fleksibilnija tržišta radaPosle Lisabonske agende, koja se pokazala neuspešnom, novi desetogodišnji ekonomski program u prvi plan stavlja inovacije, istraživanja i razvoj, obrazovanje, čistu energiju i fleksibilnija tržišta rada.
On takođe pruža osnovu za pregovore o načinu raspodele stotina milijardi evra u sledećem dugoročnom budžetu EU koji projektuje troškove za 2014-2021.
"Da bismo ostvarili rezultate za 10 godina, treba da delujemo sada, postoji realna potreba hitnosti", ukazao je Baroso i dodao da plan govori o tome šta treba da uradimo danas i sutra da bismo vratili Evropu na ispravan put.
Cilj programa, koji će razmotriti lideri EU na samitu 25. i 26. marta, pre planiranog odobravanja u junu, je da se spreči da taj blok od 500 miliona stanovnika politički i ekonomski zaostane za rivalima na svetskoj sceni.
Veliki izazov će biti da se osigura da članice EU ostvare svoje nacionalne ciljeve, donete nakon odobravanja opšteg plana.Neke članice EU „zbunjene“ planom Neke članice EU „zbunjene“ planomNeke zemlje su zbunjene idejom donošenja desetogodišnjeg plana koji vraća u vreme sovjetskog centralnog planiranja.
Planom je predviđeno povećanje zapošljavanja širom EU sa 69 odsto radne snage, na 75 procenata i povećanje investiranja u istraživanja i razvoj sa 1,9 odsto, na tri odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP) u EU.
Štetne emisije ugljen-dioksida bi, prema planu, trebalo da budu skresane za 20 odsto u poređenju sa nivoom iz 1990, a da udeo obnovljivih izvora energije u ukupnoj potrošnji energenata poraste na 20 odsto, dok bi potrošnja energenata trebalo da opadne za 20 procenata.
Planom je takođe predviđeno da broj stanovnika EU koji žive u siromaštvu bude smanjen za 20 miliona u odnosu na sadašnjih 80 miliona.
Barozo je predložio da Komisija dobije nadležnost da predlaže programe za zemlje pojedinačno i daje rana upozorenja u slučajevima neodgovarajućeg sprovođenja tih programa. B92 |
