| Evro u teškoj situaciji |
| 26 02 2010 | |
 Evro je u teškoj situaciji, prvi put od uvođenja, ali će zajednička valuta 16 članica EU uspeti da prebrodi probleme, kaže kancelarka Nemačke Angela Merkel. Evro, uveden 1999, poslednjih sedmica je uzdrman zbog zabrinutosti za sposobnost Grčke, ali i drugih zemalja, kao što su Španija i Portugalija, da smanje ogromne budžetske deficite."Evro je sada, prvi put od uvođenja, u teškoj situaciji, ali ćemo je prebroditi", rekla je ona. Merkelova je ukazala da je zajednička valuta izdržala probu tokom finansijske krize i da je Evropska unija bila pošteđena dubljih potresa, ali je dodala da je kriza dovela do povećanja javnog duga, prenela je agencija AP.
"Sada, u izvesnoj meri, postoje špekulacije protiv zemalja u kojima je takav razvoj događaja kombinovan sa nepovoljnom startnom pozicijom i nerešenim strukturalnim problemima i to je opasno", predočila je nemačka kancelarka. Napori za rešavanje tog problema moraju biti usmereni na "održivost budžeta u tim zemljama", dodala je ona."Ja smatram da istinsko povećanje poverenja u evro na finansijskim tržištima može biti ostvareno jedino ako se u Grčkoj i drugim zemljama, koje takođe imaju veoma visoke deficite, taj problem rešava tamo gde je i nastao", rekla je Merkelova. EU je dala maglovito obećanje da će pomoći Grčkoj, ali je jasno stavila do znanja da Atina snosi glavnu odgovornost za rešavanje te krize. Zvaničnici EU i Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) ispituju grčke javne finansije pred rok 16. maja, do kojeg Grčka treba da pokaže znake fiskalnog poboljšanja ili da se, u suprotnom, suoči sa uvođenjem dodatnih oštrih mera. Merkelova je pozdravila spremnost vlade Grčke da razmotri situaciju sa EU i MMF i preduzme dalje mere ukoliko to bude neophodno. "Poverenje na finansijskim tržištima zavisi od toga da konsolidacija grčkog budžeta od četiri odsto bruto domaćeg proizvoda, planirana za ovu godinu, zaista bude i ostvarena", zaključila je Angela Merkel. Kriza u evrozoni - ispit za temelje EUŠtrajkovi trenutno potresaju Grčku, ali i vlade ostalih mediteranskih članica evrozone strepe u očekivanju leta radničkog nezadovoljstva, piše Tajms i ocenjuje da je pravi razlog za dolazeće društvene nemire nereformisani javni sektor u mediteranskim zemljama i izbegavanje političara da jasno kažu koliko će pilula biti gorka. I Brisel je delimično odgovoran za krizu, jer nije pronašao način da zemljama evrozone nametne poštovanje nekih osnovnih pravila vezanih za javni dug i budžetski deficit. Umesto da bude strog, Brisel je bio previše fleksibilan. Nemačka i Francuska neće dozvoliti raspad evrozone, ali istovremeno nisu voljne da dele novac šakom i kapom. To može da znači samo jedno - još jače stezanje kaiša u mediteranskim zemljama, koje bi moglo da stavi na probu njihove relativno mlade demokratske institucije. Grčka je danas u vestima, ali bi radnicima u Italiji, Španiji i Portugalu moglo da bude još teže, konstatuje Tajms. |
