Špekulativno pozajmljivanje novca otelo se kontroli kada su se banke, pa čak i ozbiljne industrijske kompanije, okrenule rizičnim zajmovima. Tražnja za automobilima i odećom značajno je opala, ali na to niko nije obraćao pažnju. Berzanski indeksi blago su porasli u septembru, da bi se u oktobru doslovno sunovratili.
Ispred Njujorške banke okupila se masa ljudi. Kao da su odjednom svi poželeli da prodaju svoje deonice. Međutim, kupaca je bilo malo. Za samo šest dana indeks industrijskog sektora Dow Jones izgubio je trećinu svoje vrednosti.
- Nastala je prava panika. Sve je zahvatio strah od nepoznatog. Zavladalo je nepoverenje prema institucijama i bilo je jasno da će haos vladati sve dok poverenje ne bude obnovljeno - rekao je viši službenik Njujorške berze.
Naravno, bila je 1929. godina, iako sve izgleda poznato. Naime, mnogi Amerikanci prave zalihe namirnica i podižu ušteđevinu iz banaka, u očekivanju „velike depresije 21. veka". Nema sumnje, sličnosti između dve ekonomske krize zaista su velike. Međutim, razlike su možda i veće.

1929-2008.

One su možda i najočiglednije kod kredita. Naime, krajem dvadesetih, kada je berza doživela slom, banke su uvećale pozajmice za najnepredvidivije vrednosne papire - deonice. A garancije za te pozajmice bile su opet - deonice. Investitori su lako mogli da dobiju kredit u vrednosti i do 75 odsto svojih akcija. Do 1929. gotovo četiri od svakih deset dolara bankarskih kredita utrošeno je na kupovinu deonica. Osim toga, „Krajsler", „Dženeral motors" i „Standard oil Nju Džerzi" za kupovinu deonica na raspolaganju su imali kredite vredne desetine miliona dolara. Najneverovatniji je primer energetske kompanije „Sitiz servis", koja je rasprodala svoje zalihe, pa taj novac pozajmila fizičkim licima za kupovinu akcija.
Međutim, kad su tržišta počela da padaju, brokeri su od klijenata tražili dodatne svote novca, kako bi obnovili garancije za kredite. Pošto su i ranije viđali kratkotrajne tržišne turbulencije, klijenti su požurili da obnove garancije. Zabavljač Gručo Marks uzeo je pozajmicu od banke, za koju je založio kuću i životno osiguranje, kako bi tom gotovinom obnovio garanciju. Međutim, i to nije bilo dovoljno. Za vreme te crne oktobarske nedelje, broker je prodao njegove deonice, „izbrisao" mu 240.000 dolara ušteđevine i ostavio ga u dugovima.
- Izgubio bih i više, da sam imao - rekao je Marks kasnije.
Kad su i te zalihe isparile, već oslabljen bankarski sistem doživeo je slom. U prvoj polovini 1929. i pre finansijskog kraha zatvoreno je više od 300 banaka. Tokom naredne godine taj broj je prešao hiljadu. Bez institucije Federalnog osiguranja štednih uloga, deponenti su izgubili sve.

Presudna intervencija države