 Berze širom sveta sa olakšanjem su reagovale na odluku američke centralne banke da smanji kamantne stope za pola procenta, što je više nego što su se nadali i najveći optimisti.
Kratkoročno gledano, taj potez smanjuje opasnost od izbijanja globalne finansijske krize, ali mogao bi da ima i štetne posledice, poput rasta stope inflacije i daljeg pada vrednosti dolara:
Odluka američke centralne banke, najmoćije institucije te vrste na svetu, na njujorškoj berzi, pri kraju jučerašnjeg poslovanja, dočekana je izuzetno pozitivno.
Vrednost deonica vodećih kompanija porasla je za više od 2 i po odsto, pa je indeks Dau Džons zaključen na vrednosti koja je tek nešto niža od najviše koju je ikada imao.
Takav pozitivan trend nastavljen je i na berzama u Aziji, kao i na evropskim finasijskim tržištima, prilikom njihovog otvaranja u sredu.
Očekivano smanjenje kamaptnih stopa
Smanjenje kamatnih stopa u Sjedinjenim Državama bilo je očekivano - pitanje je bilo samo za koliko.
Činjenica da je to smanjenje bilo veće od očekivanog izazvalo je ne samo olakšanje, već i neku vrstu euforije.
Centralna banka je delovala da bi sprečila da se višenedeljna finansijska previranja na američkom tržištu nekretnina i kredita ne odraze negativno na globalnu ekonomiju.
Art Hogan, glavni tržišni analitičar u investicionoj grupaciji Džefriz end ko. smatra da je smanjenje kamatnih stopa korak u pravom smjeru:
"Posledice stope koju određuje Centralna banka ne osećaju se smesta, pa ćemo morati da sačekamo neko vreme da bismo videli koliko će najnovije mere biti efikasne. Svi se, međutim, nadaju da će kombinacija različitih monetarnih faktora dovesti do želenog cilja - da se problemi na tržištu kedita ne pretvore u kreditnu krizu."
Finansijski stručnjaci skeptični
Ovaj umereni optimizam ne dele, međutim, svi finasijski stručnjaci.
Tako Piter Šif, direktor američke investicione kuće Juro Pasifik kapital, smatra da će pozitivne posledice smanjenja kamatnih stopa u Sjedinjenim Drežavama biti minimalne:
"Ovo smanjenje kamatnih stopa moglo bi u najboljem slučaju da uspori recesiju. Stvoriće, medjutim, i nove probleme. Cena nafte, baš kao i ostalih sirovina, nastaviće da raste. Dolar će krahirati. Šta god da uradi Centralna banka, to ne može da spreči kolaps cena na američkom tržištu nekretnina koji jednostavno ne može da se spreči."
Centralne banke u mnogim zemljama širom sveta već izvesno vreme su pod pritiskom da preduzmu mere koje bi vratile poverenje u globalnu ekonomiju.
Tako je Engleska centralna banka kritikovana zbog toga što je sporo reagovala, za razliku od Evropske i Američke centralne banke, koje su bukvalno pumpale novac u monetarni sistem, pozajmljujući novac bankama koje nisu htele da jedne drugima daju kredite.
Kristijan Veler, profesor na univerzitetu u Masačusetsu, za BBC ocjenjuje da centralne banke imaju važnu ulogu u procesu oživljavanja finansijskih tržišta, ali dodaje da njihova akcija nije dovoljna:
"Donedavno preterano pozajmljivanje novca na američkom tržištu kredita postalo je u velikoj meri politički problem. Zbog toga je neophodna odlučnija regulatorna akcija Kongresa i Bele kuće. Američka centralna banka novac može samo da učini jeftinijim ali ne može da naloži bankama kome da daju kredite. Problemi na tržištu nekretnina i kredita dovoljni su da američku privredu gurnu u recesiju. Pored toga, Sjedinjene Države imaju i ogroman trgovinski deficit, jer su u proteklih 5 godina kupovale bukvalno sve i svašta. A kada se u Americi smanji apetit za kupovanjem,, odnosno uvozom, to osećaju brojne zemlje širom sveta, kojima je otežan izvoz na američko tržište."
Američka centralna banka smanjila je svoju glavnu kamatnu stopu po prvi put u poslednje četiri godine.
Smanjenje od pola procentulanog poena na 4.75% kamatna stopa je veće nego što se očekivalo i cene deonica na američkim berzama su odmah skočile.
Dopisnici kažu da je cilj smanjenja kamatna stope bio da umanji zabrinutost o stanju američke privrede smanjenje posle nedavnih teškoća na finansijskim berzama zbog teškoća velikog broja Amerikanaca s otplatom kredita koje su uzeli za kupovinu nekretnina.
U saopštenju Centralne banke se takođe nagoveštava da je cilj smanjenja bio da se smanje šanse da dođe do velikog pada cena nekretnina što bi opet moglo da smanji opštu potrošnju građana zbog toga što bi mogli da se osete ugrožnim nižim cenama svojih kuća.
Ipak, analitičari upozoravaju da bi "suviše agresivno" spuštanje kamatnih stopa moglo da podstakne novi talas zaduživanja i podsećajku da se to več dogodilo kasnih 90-ih godina i završilo se krizom nekoliko godina kasnije.
Što se tiče međunarodne scene, SAD su važno izvozno tržište i interes kompanija iz drugih zemalja je da Američka centralna banka izvuće privredu iz nevolja. Izvor: BBC
|
