| Putin predlaže veliku promenu u valutnom sistemu sveta |
| 30 10 2008 | |
 Predlog ruskog premijera Vladimira Putina da Rusija i Kina međusobnu trgovinu ubuduće obračunavaju u nacionalnim valutama, rublji i juanu, a ne više u dolarima, mogao bi da označi i početak velike promene u svetskom valutnom sistemu, gde je "zelena valuta" do sada imala neprikosnoveno prvenstvo.
Putin je u razgovoru sa kineskim kolegom Venom Djiabaom, prošle sedmice u Moskvi, ukazao da bi nov pristup u dvostranoj robnoj razmeni, korišćenjem nacionalnih valuta kao sredstva plaćanja, bio obostrano koristan u situaciji kada dolar već gubi poziciju glavne svetske valute.Ruski finansijski eksperti, a među njima je najglasniji poznati ekonomista Sergej Glazjev, zahtevali su od svoje vlade još početkom ove godine da bez odlaganja uvede spoljnu konvertibilnost rublje i sve obračune, pri prodaji nafte i prirodnog gasa, obavlja u nacionalnoj valuti. Glazjev je prvi predložio da se i trgovina sa velikim partnerima poput Kine (ove godine vrednost rusko-kineske trgovine procenjuje se na 50 milijardi dolara), Indije, Kazahstana i još nekih zemalja nastalih raspadom Sovjetskog Saveza, obavlja isključivo u nacionalnim valutama. On je, osim toga, predočio da bi Rusija, ukoliko želi da se brzo oslobodi "monopolskog položaja dolara u svojoj ekonomiji", trebalo da osnuje veliku regionalnu investicionu banku, sa jakim početnim kapitalom, koja bi odobravala zajmove, iskazane u rubljama, trgovinskim partnerima iz neposrednog susedstva, ali i u drugim zemljama. Na taj način ruska valuta bi dobila regionalani značaj, a to bi uticalo na jačanje ne samo ekonomskog, već i političkog rejtinga Moskve u svetu, smatra Glazjev. On tvrdi da bi primer Rusije mogle da slede i neke druge zemlje, tako da bi se u doglednoj budućnosti, na globalnom nivou, stvorilo više valutnih zona - zona rublje, zona u kojoj bi dominirali kineski juan, odnosno japanski jen, dok bi u arapskim zemljama, izvoznicama nafte mogla da se formira posebna valutna jedinica koja bi istisnula dolar kao sredstvo obračuna prilikom izvoza nafte sa Bliskog istoka. Južna Amerika bi, kako ocenjuje Glazjev, zahvaljujući ekonomskoj snazi Brazila, bogatim naftnim rezervama Venecuele i ogromnom potencijalu argentinske poljoprivrde, takođe mogla da računa na sopstvenu valutnu zonu. Glazjev ukazuje da bi, imajući u vidu i sve veći značaj evra, kao jedinstvene valute 15 članica Evropske unije, stvaranje "nove globalne valutene stvarnosti" označilo i potpuni kraj ere prevlasti dolara koji bi, ako se navedeni scenario ostvari, bio sveden na novčanu jednicu regionalnog značaja. Oživljavanje ove ideje Glazjeva, kroz predlog ruskog premijera, došlo je u periodu kada je kurs dolara na svetskim deviznim berzama opet naglo počeo da raste, iako je privreda SAD u recesivnom stanju, a njen finansijski sistem na ivici kolapsa. Moskovski dnevnik "Izvestija" ocenjuje da je sadašnji rast kursa dolara, koji je u protekla tri meseca ojačao oko 15 odsto prema evru i jenu, samo još jedna "vešta spekulativna akcija", koju su organizovale američke monetarne vlasti. One su, kako navodi list, zamislile vrlo lukavu igru pomoću koje bi želele da postojeću veliku finansijsku krizu "iskoriste za svoje ciljeve". Suština te igre je da se naglim povratkom američkog kapitala iz sveta u SAD naglo pojača tražnja za dolarima i da se, u uslovima velike krize na svetskm berzama vrednosnih hartija, obveznice američke vlade pokažu kao jedno od najsigurnijih pribežišta za investitore. Takvim planom monetarne vlasti SAD su već uspele da silno uvećaju tražnju dolara pomoću kojih je moguće kupiti američke dužničke hartije. Prva posledica takvog trenda se ogloeda u drastičnom skoku vrednosti dolara na globalnim deviznim berzama. Pitanje je, međutim, dokle će takva finansijska operacija funkcionisati. Ekonomski komentator "Izvestije" procenjuje da bi se sve moglo završiti jako "nezgodnim" sunovratom kursa dolara, koji bi možda mogao da bude i veći od pada zabeleženog ove godine na tržištu akcija. U prilog takvoj tezi list navodi da je sadašnje "naduvavanje" kursa dolara usledilo uz ogromnu (emisionu) pomoć Uprave federalnih rezervi SAD (Fed). Kad taj "dolarski mehur" pukne, pokazaće se da "ekonomske zakone niko ne može da ukine", upozorava "Izvestija". List zaključuje da će se nekontrolisano štampanje dolara i ubacivanje ogromnih količina američke valute u svetsku privredu na kraju američkoj emsionoj banci vratiti kao bumerang i vidu "strahovitog obezvređivanja tržišnih pozicija rezervne svetske nočane jedinice". Dolar je 19. aprila ove godne bio na rekordno niskom kursu prema evru, od 1,6019 za zajedničku evropsku valutu, ali je krajem prošle nedelje ojačao na oko 1,24 za evro dostigavši, istovremeno, višegodišnje rekorde prema funti sterlinga, jenu i nizu drugih jakih svetskih novčanih jednica. U krugu valuta koje su u toku proteklih nekoliko sedmica drastično oslabile je i ruska rublja, čija je vrednost samo u toku ovog meseca, u odnosu na američkog konkurenta, opala za više od deset procenata, na nešto više od 27 za jednu "zelenu novčanicu". Ruski finansijski eksperti, ipak, tvrde da rublja neće jednokartno i snažno devalvirati, jer Banka Rusije ima "sve mogućnosti da upravlja kursom domaće valute". |
