Novoizabrani američki predsednik Barak Obama verovatno će požuriti da što pre sastavi svoj ekonomski tim, jer će tekuća recesija biti najveći izazov za njegovu administraciju, upozoravaju juče analitičari u Vašingtonu. Najveća finansijska kriza od perioda Velike depresije, slom hipotekarnog tržišta, haos koji je ove jeseni zavladao na Vol stritu, kao i velika američka zavisnost od inostranih energetskih izvora, zahtevaju od novog američkog predsednika hitne odgovore i odlučnu akciju, ističe se u prvim komentarima povodom Obamine pobede.

Duboka kriza

- SAD su u dubokoj recesiji, a kada naredni predsednik uđe u Belu kuću (20. januara 2009.) stvari će izgledati još gore nego danas - upozorio je Kinet Rogof, profesor Univerziteta Harvard i bivši šef ekonomista Međunarodnog monetarnog fonda.
Rogof, koji je bio jedan od savetnika Obaminog poraženog rivala Džona Mekejna, smatra da će ekonomija biti jedan od glavnih izazova za novog predsednika.
Mnogi ekonomisti veruju da će Obama hitno pokušati da sastavi svoj ekonomski tim, čak i pre 15. novembra, kada bi u Vašingtonu trebalo da se održi samit političkih prvaka 20 najrazvijenijih zemlja, na kome će se razgovarati o načinu rešavanje sadašnje globalne finansijske krize.
Agencija Rojters navodi, u izveštaju iz Vašingtona, da se među kandidatima za šefa ekonomskog tima novog američkog predsednika pominje nekadašnji predsednik Federalnih rezervi SAD (Fed) Pol Volker, ali i bivši američki ministar finansija Lari Samers, kao i raniji šef Fedove podružnice u Njujorku Timoti Gejtner.

Nova pravila Vol Strita

Obama, koji je ubedljivo pobedio Mekejna, još u vreme vođenja predsedničke kampanje izložio je plan u kome je, između ostalog, predviđen još jedan stimulativni ekonomski paket za američku ekonomiju u vrednosti 175 milijardi dolara.
Iako će problemi nastali zbog tekuće recesije biti u vrhu prioriteta, Obamina vlada će morati da se bavi i drugim gorućim privrednim temama.
Novoizabrani predsednik je obećao da će poraditi, zajedno sa svojim stručnim timom, na izradi novih pravila ponašanja na Vol stritu, sniziti troškove zdravstvenog osiguranja, osigurati više energetskih izvora i boriti se protiv štetnih klimatskih promena, putem većeg oporezivanja velikih industrijskih emitera štetnih gasova u atmosferu.
Ograničeni izvori prihoda, zbog finansijske krize i rata u Iraku i Avganistanu, svakako će uticati na stepen i brzinu ispunjenja navedenih Obaminih ekonomskih ciljeva, tvrde ekonomisti.
- Energetska bezbednost u osnovi nije ostvariva. Balansiran budžet nije ostvariv - ocenio je Džefri Frankel, ekonomista sa Harvardove „Kenedi škole".
Frankel smatra da je sada takođe kasno i za primenu bilo kakvih „preventivnih mera", koje bi sprečile da SAD uđu u recesivnu talas, jer je američka privreda već u kriznom stanju.

Biznis