 Procena SB je niža od prognoze eksperata Međunarodnog monetarnog fonda (MMF), koji su prošle sedmice ocenili da u 2009. treba očekivati ekspanziju planetarne ekonomije po stopi od 2,2 odsto. Svetska banka (SB) je snizila procenu globalnog privrednog rasta u narednoj godini na svega jedan odsto, sa tri procenta, koliko je prognozirala u junu, zbog finansijske krize i zastoja u realnoj ekonomiji širom sveta. Procena SB je niža od prognoze eksperata Međunarodnog monetarnog fonda (MMF), koji su prošle sedmice ocenili da u 2009. treba očekivati ekspanziju planetarne ekonomije po stopi od 2,2 odsto.
MMF je ranije ove godine, još dok se finansijska kriza nije proširila iz SAD u Evropu i ostatak sveta, predviđao za 2009. globalni privredni rast od tri procenta.
SB je, inače, u najnovijoj prognozi snizila procenu privrednog rasta u zemljama u razvoju tokom 2009. godine na 4,5 procenta, sa ranije projektovanih 6,5 odsto. Stručnjaci SB su, istovremeno, ocenili da će SAD, Evropska unija i Japan dogodine imati blago negativnu stopu rasta od minus 0,1 odsto. To je znatno lošije od ranije prognozirane dvoprocentne ekonomske ekspanzije.
Banka je najnoviju prognozu rasta svetske ekonomije dala uoči predstojećeg samita političkih prvaka grupe 20 industrijski najrazvijenijih zemalja (G20), 15. novembra u Vašingtonu, na kome treba da budu predložena rešenja za prevazilaženje sadašnje ekonomske krize i reformisanje međunarodnog finansijskog sistema. Svi stežu kaišPredsednik SB Robert Zelik saopštio je da će banka proširiti podršku manje razvijenim zemljama, koje će tokom naredne tri godine dobiti zajmove i druge vrste finansijske podrške u vrednosti oko 100 milijardi dolara.
Zelik je rekao da će ta pomoć poslužiti ugroženim zemljama da stabilizuju unutrašnju ekonomsku situaciju i reše budžetske manjkove, nastale uglavnom zbog posledica globalne finansijske krize.
Čelnik SB je upozorio učesnike samita G20 da, prilikom razmatranja tekućih ekonomskih problema, povedu računa da sadašnja globalna kriza najviše pogađa najsiromašnije ljude na planeti.
- Kao i uvek, najsiromašniji su najranjiviji i oni su najviše pogođeni - zaključio je Zelik.
U međuvremenu, ceo svet steže kaiš. Od ukidanja besplatnih sokova i kafe na poslu, preko kupovine jeftinijih avionskih karata, do seljenja firmi u manje ekskluzivne delove grada - finansijske firme i zaposleni u njima polako se navikavaju na novu eru „siromaštva", koju im je nametnula globalna finansijska kriza. |
