Predviđanje kretanja cena na međunarodnom finansijskom tržištu - Forex -u, vrši se komplesnom analizom koju čine: fundamentalna, tehnička i psihološka analiza. U suštini, tehnička analiza obrađuje studije grafičkog prikaza cenovnih promena u vidu obrazaca, koji se temelje na ekonomskim i fundamentalnim predviđanjima, a da pritom odražava trenutno psihološko stanje tržišta.

Sa druge strane, fundamentalna analiza se bazira na teoretskim modelima koji određuju valutni kurs, kao i na glavnim ekonomskim faktorima i verovatnoći njihovog uticaja na devizne valutne kurseve. Teoretski modeli određivanja valutnog kursa u svojoj osnovi tretiraju ekonomske faktore, finansijske faktore, političke faktore i krize, kao i prirodne nepogode i ekološke katastrofe. Ekonomski faktori razlikuju se od ostalih po izvesnosti njihovog objavljivanja. Datumi i vreme objavljivana ekonomskih podataka, znaju se unapred, a posebno kod industrijalizovanih država. Cilj fundamentalne analize je ne samo istraživanje smera kretanja na tržištu nego i suština činioca koji utiču na to kretanje. Budući da se fundamentalna analiza praktikuje mnogo ranije od tehničke analize, šta više, dugo vremena je bila i jedini način analize svetskih tržišta kapitala, važno je napomenuti i bitnost njene kompleksnosti, koja se između ostalog, ogleda i u važnosti redosleda i trajanju konkretnih indikatora.

Najčešće korišćene teorije o određivanju valutnog kursa su: PPP (Purchasing Power Parity)  – Prioritet kupovne moći, Portfolio balans pristup, Teorija elastičnosti i Moderne monetarne teorije o kratkoročnim fluktuacijama valutnog kursa. Prioritet kupovne moći se bazira na principu zakona jedne cene (cena jednog proizvoda u dve različite države), na koji utiče promena po trenutnom kursu gde se zanemaruju troškovi transporta, značaj brenda i sl. Iz tog razloga ova teorija ima dve verzije: apsolutnu i relativnu, gde se kod apsolutne verzije izjednačava odnos opštih nivoa cena između država, a procena vrši na osnovu prosečne proizvodnje svih roba u državi. Relativna verzija se zasniva na procentualnim promenama u valutnom kursu iz datog osnovnog perioda i mora biti jednaka razlici između procentualne promene nivoa domaćih cena i procentualne promene nivoa stranih cena, gde se nailazi na poteškoće u definisanju baznog perioda, usled stepena proizvoljnosti, kao i indeksa cena (promenljivi interni odnosi cena u pojedinim državama). Ali, bez obzira na trgovinske barijere koje čine ovaj metod veoma kompleksnim, njegov značaj u fundamentalnoj analizi se ogleda u jasnom pokazatelju da se trenutni valutni kurs menja nazavisno od relativnih domaćih i stranih cena i da kratkoročno na valutni kurs utiču uslovi na finansijskom tržištu, a ne na tržištu roba. Portfolio-balans pristup govori da je potražnja za valutama uslovljena potražnjom za finansijskim dobrima, a ne potražnjom za samim valutama. Teorija elastičnosti se bazira na činjenici da je valutni kurs zapravo cena trgovanja valutama koja održava balans plaćanja, što se direktno povezije sa uvozom i izvozom, promenama u potražnji za domaćim i inostranim proizvodima, uz konstantan uticaj na povećanje i smanjenje prihoda. Varijabilnost navedenih činilaca utiče na elatičnost valutnog kursa, posebno kratkoročno posmatrano, dok na dugoročnom planu konstantno utiču dodatne varijabile valutnog kursa dovodeći do determinacije i značajnih promena u dešavanjima na finansijskom tržištu. Moderne monetarne teorije o kratkoročnim fluktuacijama valutnog kursa uzimaju u obzir kratkoročnu ulogu tržišta kapitala i dugoročni uticaj tržišta roba na forex. Fluktuacije se javljaju jer se tržišta roba sporije prilagođavaju od finansijskih tržišta. Ovaj pristup je poznat pod nazivom dinamični monetrani pristup.

U cilju što boljeg usklađivanja teorijskih modela sa stvarnim tržištem, praktikuje se prilagođavanje striktnih uslova prema sintezi tradicionalnih i modernih monetarnih teorija, tako da se rešavanje problema kod kratkoročnog protoka kapitala gde se usled monetranog udara, stvara disbalans plaćanja, pristupa promeni valutnog kursa, kako bi se zadržao balans plaćanja. Špekulativne sile, poremećaji na tržištu roba i kratkoročna pokretljivost kapitala utiču na fluktuacije (volatilnost) valutnog kursa, a stepen promene valutnog kursa predstavlja funkciju promptne potrošačke elastičnosti.