Očekivanja se formiraju pred objavljivanje ekonomskih statistika i finansiskih podataka. Isključivo obraćanje pažnje na cifre koje se objavljuju nije dovoljno za odluku u vezi budućeg kursa valute.
Ako , na primer US GDP dođe na 7.0% sa 5% u prošlom kvartalu, dolar se možda neće pokrenuti kako se očekuje. Ako je prognoza bila na 8% rasta, onih 7% mogu izgledati razočaravajuće i pokrenuti drukčije reakcije tržišta od one koju smo podrazumevali.

Ipak, očekivanja mogu biti prevladana tržišnim sentimentom. To je većinsko "viz a vi" tržišno raspoloženje prema "exchange rate", koje može biti  rezultat ukupnog ekonomskog pogleda na državu koja se gleda, generalnog tržišnog opredeljenja ili drugih egzogenih faktora.
Koristeći primer sa US GDP-jem, čak i ako bi 7.0% bilo ispod prognoze za ceo procenat, tržište može da nereaguje. Mogući razlog je da je sentiment bio dolarski pozitivan bez obzira na aktuelne i prognozirane cifre. Ovo je moguće zbog ili dobrog ukupnog ekonomskog stanja u US ili lošeg fundamenta kontra valute (euro,jen ili sterling)

Termin kojim se najčešće zamenjuje "sentiment", je "psihologija". Tokom prva dva meseca 2000 godine, euro je podlegao jakom "selling" pritisku u odnosu na dolar, uprkos konstantnom napredovanju fundamenta iz Euro-zone. To se desilo pošto je tržišna psihologija decidno favorizovala US dolar zbog kontinuiranih znakova ne-ingflatornog rasta, i sentimenta, da će dodatno povećanje US kamatne stope raditi u prilog kamatnoj razlici US državnih papira, a bez uticaja na ekonomsku expanziju.