U vremenu u kojem smo pritisnuti finansijskim problemima usled svetske ekonomske krize i recesije, sve više je aktuelan fenomen zaduživanja putem bankarskih kredita i drugih oblika pozajmica. Značajan deo svetske populacije svakodnevno je suočen sa egzistencijalnim problemima za koje uglavnom nalazi rešenje upravo u jednom od mnogobrojnih načina kreditiranja od strane finansijskih institucija.

Rešavanje problema “danas” odlaže se na problem “sutra” i ako je moguće sa što povoljnijom kamatom. Upravljanje sopstvenim kapitalom kao da je zauvek izgubilo smisao i nadu za bolju i uspešniju budućnost.
Analogijom ulaganja investicija na Forex tržištu, te proučavanjem veštine upravljanja novcem, kao jednog od najvažnijih elemenata procesa trgovanja, trudićemo se da povežemo značaj ovladavanja tzv. polugom (leverage), odnosno veštinom upotrebe kreditne potpore na spot tržištu. Inače, proces trgovanja je potpun tek ako tretira sva tri ključna činioca – tržišno predviđanje, trgovinske taktike, upravljanje novcem. Potsetimo se da je prevashodno najvažnije odrediti precizno trend kretanja tržišne cene, kao preduslov početka trgovinskog procesa – tržišno predvđjanje. Drugi važan element se sastoji u pravovremenom ulasku/izlasku iz pozicije, pri čemu nam korisno pomaže tehnička analiza – trgovinske taktike, dok po mišljenju vodećih eminentnih analitičara najvažniji činioc trgovinskog programa pretstavlja – upravljanje novcem (Money management).

Po svojoj osnovnoj vokaciji, upravljanje novcem je zapravo odgovor na pitanje – koliko novca treba  uložiti? Samim tim, prirodno je da prethodi odluci o ulasku u poziciju trgovanja, odnosno otpočinjanja trgovinskog procesa. Međutim, sama definicija se čini jednostavnom i na prvi pogled gotovo da je trivijalan potez ili individualna odluka svakog trgovca. Upravljanje novcem, ne samo da nije rutinska i spontana stvar, već je zasigurno u tesnoj vezi sa pitanjem opstanka i odgovor na pitanje – Kako treba postupiti sa svojim novcem? Tačnije račaeno, upravljati svojim kapitalom na način da se opstane na duži rok. Prema navedenom, suštinski, upravljanje novcem nikako nije trenutna odluka, površna analiza niti stihijski potez trgovinske euforije bez obzira o kojoj se količini novca govorilo.   

Upravljanje novcem kao važan element sadrži kontrolu rizika. Prktično, najčešće se koriste strategije za zaustavljanje gubitaka i limitiranje profita koje su ujedno i ključni činioci kontrole rizika. Bez obzira na stepen vladanja fundamentalnom i tehničkom analizom kontrola rizika je neophodna i posebno važna ako govorimo o upravljanju novcem. Postavljanje stop-loss tačaka se tretira individualnom odlukom, ali postoje i neke preporuke proistekle iz dugogodišnjeg analiziranja i proučavanja fenomena upravljanja novcem na forex tržištu. Naime, najpre treba odrediti dnevni rizik koji smo spremni tolerisati. U najčešće slučajeva naići ćemo u literaturi da se on kreće od 2-3% od ukupnog novca na trgovinskom računu. Pri tome, treba obavezno imati u vidu da svaki prethodno ustanovljen nivo rizika predstavlja granicu za trgovanje. Naravno, pri planiranju sume novca za sell/buy, neophodno je poznavanje tačnog izračunavanja prema leverage-u (broj lotova) i ceni pips-a valutnog para kojim trgujemo. Povrh svega, zlatno pravilo je i da se nikada ne trguje na margini (margin call), jer na taj način povećavamo stepen rizika na nivo koji prethodno nikako nismo planirali.

Postavljanje stop-loss (SL) pozicija u odnosu na take-profit (TP) trebalo bi određivati u srazmeri najmanje 1:2, a preporučljivo je i 1:3, posebno pri otvaranju više pozicija istovremeno i prilikom strategije dodavanja/akumuliranja profitabilnih trejdova. Kod postavljanja take-profit naloga, posebno za trejdere sa manjim iskustvom preporučljivo je da se po transakciji ostvaruje prosečno 15-40 pipseva.